Potencijalni autoput Sarajevo-Beograd-Sarajevo izazvao je mnogo polemika. Politika je ta koja je određivala trasu i koja je vodila glavnu riječ. Gost Centralnog dnevnika bio je saobraćajni stručnjak, prof. dr. Osman Lindov koji je govorio o potencijalnim, ispravnim i isplativim trasama.
„Većinu ovih stvari su vodile dvije zemlje, Srbija i Turska, dok je BiH šutila. I danas je tako. BiH, prije svega ministarstvo transporta i komunikacija po Ustavu i zakonu bi trebalo dati pravi odgovor. Veoma optimistično smo ušli u sve ovo,ali ne mislim da će to ići tako brzo”, kaže Lindov.
Na sastanku Milorada Dodika i entitetskih ministara saobraćaja i komunikacija usaglašene su dvije trase.
„Ove dvije trase nemaju veze jedna s drugom. Moramo shvatiti da je BiH dio Evrope i bit će dio Evrope zajedno sa svojim susjedima. Ovaj gornji, sjeverni dio trase je davno projektovan. Taj odvojak je isplaniran preko Zavidovića prema Tuzli na takav način da bi se pravio Y od koridora Vc, ustvari da mi to lokalno isfinansiramo. To je jasno. Druga stvar, lokalni projekat ili autoput imamo od Banja Luke, Doboja i svakako nastavak prema Beogradu. To je također entitetski projekat. Donju trasu,od Kraljeva prema Užicu,Srbija je već počela graditi i izgradili su oko 15-20 km. Ono što je trebao da bude bh. projekat i koji je 1997. godine ušao u trasu koridora je koridor Vc: Budimpešta-Osijek-Doboj-Sarajevo i Ploče. Nažalost gradimo ga od 1997. godine, a sad je 2019. i još nemamo pravi odgovor“, ističe Lindov i dodaje:
„Kada dođe do pravog dogovora oko finansiranja autoputa Sarajevo – Beograd, onda ćemo shvatiti šta će se to graditi ili ne.Nema niko šest milijardi koje će naplaćivati 100 godina. BiH će se onda morati zadužiti. Država će to otplaćivati i zaduživati se, a mapu niti crta niti će crtati.“
U usaglašenim trasama autoput ne prolazi kroz Goražde, što je izazvalo nezadovoljstvo, prije svega u Bosansko-Podrinjskom kantonu.
„Goražde smo riješili tunelom kroz Hranjen. Mi se trebamo fokusirati na ono što je nama bitno, a to je pravac koji bojažljivo najavljujemo, odnosno pravac Istoka prema Zapadu. Govorimo o Krajini. Turska bi trebla da potencira ovu balkansku rutu koja bi išla od Istanbula iznad Soluna, preko Kosova, Prištine, Skoplja, Pazara, Sarajeva i prema Ključu“,kaže Lindov i pojašnjava koja je to prema njegovom mišljenju idealna trasa:
„Ono što je prirodno, što je očekivano i što je po stručnim parametrima isplativo, a to je ta čitava balkanska ruta. To je ponavljam ruta Karlovac, Bihać, Ključ, Jajce, Sarajevo između Goražda i Višegrada ide do Novog Pazara iznad Prištine gravitira. Od Prištine ide na Skoplje, iznad Soluna, ispod Sofije i prema Istanbulu.“
Lindov je govorio i o neozbiljnosti bh.vlasti kada je došla Turska delegacija kako bi se govorilo o autoputu.
„Kad su došle prve delegacije, vodili smo Turke po šumama i gorama po Zavidovićima, slikali ljudi. Ne gradi se tako autoput, ne pravi se tako trasa“, kaže Lindov i dodaje da ne znamo iskoristiti ni novac koji smo prikupili od akciza:
„ Mi smo za frkventne autoputeve u 2018. godini od akciza naplatili 400.000.000 koje stoje negdje. Pare leže i nigdje ih nismo uložili.“
Za kraj profesor Lindov je podsjetio i na Jadransko-jonsku cestu koja je bila sjajan projekat, a koju smo nažalost zaboravili.
”Neko nam je nabacio ovu trasu i mi se uhvatili autoputa Sarajevo-Beograd koji je daleko od realizacije. Zaboravljamo ključne i strateški važne projekte za zemlju”, zaključuje Lindov.
