(Ja stojim u relativno kratkom redu u restoranu brze hrane, kada se pored mene progura neki stariji gospodin,i poče da diktira svoje zapovijedi dvadeset i nešto godina staroj blagajnici.)
Blagajnica: “Bojim se da ćete morati ići na kraj reda, gospodine”
Gospodin: “Imam važan sastanak uskoro, morate me odmah uslužiti”
Blagajnica: “Da naravno. Što duže budete tu stojali, kasnije ćete doći na red. Molim vas da poštujete pravila.”
Gospodin: “Znate li ti tko sam ja?”
Blagajnica: “Ne. Ali vas molim da sada zašutite i stanete na kraj reda.”
Gospodin: “Kako se usudiš da tako razgovaraš sa mnom. Zovi mi svog menadžera.”
Blagajnica uzdahnu, ode u prostoriju iza, i izađe sa nekom starijom gospođom, zatim klimnu glavom prema bahatom gospodinu i ode.
Menadžer: “U čemu je problem gospodine?”
Gospodin: “Ova vaša blagajnica je bila krajnje nepristojna, zahtijevam da je otpustite!”
Menadžer: “Bojim se da nemam ovlasti za to, ali mogu pozvati vlasnika, pa vidite sa njim.”
Gospodin: “Ukoliko moram i to čekati, uredu, ali se nadam da ću dobiti neku naknadu za izgubljeno vrijeme.”
Starija gospođa zatim uđe u prostoriju iza, a opet se pojavi ista ona blagajnica, sa smiješkom na licu.
Blagajnica: “Zdravo!”
Gospodin: “Koji je smisao ovoga. Rekao sam da hoću da vidim vlasnika!”
Blagajnica: “Kao što rekoh, zdravo.”
Gospodin se odmah utiša, obori glavu, i postiđen napusti prostoriju.
(magazin.ba)