Prethodnih 11 godina istrčao je put od Bihaća do Srebrenice.
– Osam dana sam putovao i sve je prošlo dobro. Jedino sam kod Mrkonjić Grada imao nekih neugodnosti. Gađali su me kamenom, ali sam ih uspio savladati. Nije bilo većeg incidenta, ali ko god bude išao treba da se pripazi jer muslimane gađaju, provociraju, psuju im – kazao je za Faktor Mušić koji je sam krenuo na ovaj put, dok su mu druga dva prijatelja išla pješke preko planina.
Motivaciju da po najvećim vrućinama pređe nekoliko stotina kilometara daje mu, kako kaže, narod Srebrenice koji je previše patio.
– Motiviše me ovaj narod, želim da im odam počast. I ja sam 35 članova porodice izgubio i znam kako je, sve me to boli. To se ne može opisati riječima. Kada mi nije srce puklo prilikom mog prvog dolaska, onda neće nikad – prisjeća se biciklista.
Kaže da je s vremenom počeo lakše podnositi godišnjice genocida u Srebrenici i kolektivne dženaze, ali da svaki put izazove u njemu lavinu emocija.
– Navikao sam se na sve ovo. Kamo sreće da se ovaj narod može vratiti ali ne može, svi idemo kod Boga, svi ćemo tamo kad-tad – ističe Mušić.
Dodaje da će i narednih godina obavezno dolaziti u Srebrenicu i Potočare.
– Dok me god zdravlje bude služilo, dolazit ću. Ako treba i u kolicima, ali ću dolaziti – zaključuje Bišćanin Bešir Mušić.
