Mujo i Haso krenuli su na skijanje….
Skijali su tako nekoliko sati, kad ih uhvati jaka oluja.
Sklone se oni na neku farmu i zamole zgodnu gospođu koja im je otvorila vrata, da kod nje prenoće.
Ma znam da je vani grozno, ali nedavno sam ostala udovica pa bi ljudi mogli svašta pričati ako vam dopustim da prenoćite u kući. – kaže im ona.
Ne brinite! – kaže joj Mujo – Mi ćemo prespavati u štali, a čim se vrijeme popravi, odlazimo!
Žena pristane i njih dvojica prespavaju u štali.
Ujutro se vrijeme popravilo i oni krenuše na put.
Ostatak vikenda proveli su uživajući u skijanju. Oko devet mjeseci kasnije, Mujo je iznenada dobio pismo od nekog advokata.
Trebalo mu je neko vrijeme da shvati da se radi o advokatu one zgodne gospođe s farme. Ode on kod Hase, pa ga pita:
Čuj, sjećaš li se one zgodne udovice kod koje smo prespavali kad nas je na skijanju uhvatila oluja?
Da, sjećam se. – odgovori Haso.
Jesi li ti možda usred noći ustao i posjetio gospođu?
Pa…. jesam, priznajem… – reče Haso i postade crven kao paprika jer ga je Mujo provalio.
I, jesi li se možda predstavio mojim imenom umjesto da joj kažeš svoje?
Haso poče blijedjeti.
Da, jesam, žao mi je. Zašto pitaš?
Nedavno je umrla i sve mi ostavila. – reče Mujo.
